Neophodno je sistemsko rješenje za političko predstavljanje Roma i Egipćana u crnogorskom parlamnetu

Pot­pred­sjed­nik  romskog savjeta Mu­ha­med Uko­vić po­zvao je  sve par­ti­je či­ji će pred­stav­ni­ci ra­di­ti na iz­mje­ni iz­bor­nog za­ko­na da omo­gu­će si­stem­sko rje­še­nje za po­li­tič­ko pred­sta­vlja­nje te dvi­je na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce u par­la­men­tu. On je ka­zao da bi se ti­me stvo­ri­li pred­u­slo­vi da se Ro­mi i Egip­ća­ni po­li­tič­ki or­ga­ni­zu­ju i ubr­zo for­mi­ra­ju svo­ju na­ci­o­nal­nu stran­ku.
Ovo je od­lič­na pri­li­ka da se po­sto­je­ći cen­zus ko­ji se pri­mje­nju­je zaRo­me sma­nji sa 0,70 na 0,35 od­sto pro­ce­na­ta va­že­ćih gla­so­va. Ta­ko bi se rom­skoj za­jed­ni­ci omo­gu­ći­lo da se nji­hov glas ču­je u par­la­men­tu, jer su, ka­ko sa­da stva­ri sto­je, Ro­mi po­li­tič­ki izo­lo­va­ni i mar­gi­na­li­zo­va­ni – re­kao je Uko­vić za „Dan”. Uka­zao je da Ro­mi kao po­li­tič­ki su­bjekt u Cr­noj Go­ri još ne po­sto­je, uz ocje­nu da oni zbog to­ga ne mo­gu na pra­vi na­čin da ar­ti­ku­li­šu svo­je in­te­re­se.
Či­nje­ni­ca je da do da­nas Ro­ma ne­ma u par­la­men­tu, kao i da oni ne mo­gu da ostva­re pra­va ko­je im ga­ran­tu­je Ustav, kao naj­ve­ći prav­ni akt, jer za to ne po­sto­ji si­stem­sko rje­še­nje. Pra­vo na auten­tič­nu za­stu­plje­nost ma­nji­na pre­ci­zi­ra­no je Za­ko­nom o iz­bo­ru od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka, što je afir­ma­ti­van pri­stup rje­ša­va­nja po­li­tič­ke par­ti­ci­pa­ci­je ma­nji­na u par­la­men­tu. Ipak, taj za­kon ni­je ade­kva­tan za Ro­me i Egip­ća­ne, i to iz raz­lo­ga što su sve ma­nji­ne broj­ni­je od rom­ske za­jed­ni­ce, ne­ke čak i do osam pu­ta – na­gla­sio je Uko­vić.On sma­tra da je be­smi­sle­no da za Ro­me va­ži isti cen­zus kao i za osta­le ma­njin­ske za­jed­ni­ce.

 

Ako se zna da su Ro­mi naj­u­gro­že­ni­ja za­jed­ni­ca u Cr­noj Go­ri, za­što u ovom slu­ča­ju ni­je pri­mi­je­njen prin­cip po­zi­tiv­ne dis­kri­mi­na­ci­je, kao što je to ura­đe­no pre­ma ne­kim dru­gim na­ro­di­ma za ko­je va­ži cen­zus od 0,35 od­sto va­že­ćih gla­so­va? Vi­še je ne­go oči­gled­no da je u pi­ta­nju je­dan vid se­lek­tiv­ne prav­de – oci­je­nio je Uko­vić. On is­ti­če da in­te­gra­ci­ja rom­ske i egip­ćan­ske za­jed­ni­ce u sve obla­sti­ dru­štva mo­ra bi­ti re­al­na i sa kon­kret­nim si­stem­skim rje­še­nji­ma.
Sve dok su pri­pad­ni­ci rom­ske i egip­ćan­ske za­jed­ni­ce po­li­tič­ki ne­rav­no­prav­ni i ne od­lu­ču­ju o pi­ta­nji­ma od ključ­nog zna­ča­ja za svoj na­rod, su­o­ča­va­će se sa raz­li­či­tim ob­li­ci­ma dis­kri­mi­na­ci­je i asi­mi­la­ci­je. Oni ne­će ima­ti pri­li­ke da se iz­bo­re za bo­lji po­lo­žaj u dru­štvu, i to je ne­mi­nov­nost – za­klju­čio je Uko­vić.
I iz Gra­đan­ske ali­jan­se (GA) ape­lu­ju da se obez­bi­je­di rav­no­prav­no uče­šće pri­pad­ni­ka rom­ske po­pu­la­ci­je u po­li­tič­kom ži­vo­tu. Ko­or­di­na­tor ljud­skih pra­va u GA Mi­lan Ra­do­vić po­zvao je par­la­men­tar­nu rad­nu gru­pu da pri­li­kom iz­mje­na iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva una­pri­je­di po­lo­žaj Ro­ma kroz usva­ja­nje od­go­va­ra­ju­ćih mje­ra ko­je će toj po­pu­la­ci­ji obez­bi­je­di­ti rav­no­prav­nost pred za­ko­nom i jed­na­ke za­kon­ske mo­guć­no­sti.

 

 

GA zah­ti­je­va usva­ja­nje rje­še­nja ko­je će obez­bi­je­di­ti rav­no­pra­van od­nos Ro­ma i dru­gih ma­njin­skih na­ro­da u Cr­noj Go­ri, ali i in­te­gra­ci­ju rom­skog na­ro­da u sve obla­sti dru­štve­nog ži­vo­ta. Od or­ga­ni­za­ci­ja ko­je oku­plja­ju Ro­meu Cr­noj Go­ri oče­ku­je­mo ko­or­di­ni­sa­nu i efika­snu ak­ci­ju za po­sti­za­nja tog ci­lja  is­ta­kao je Ra­do­vić.

Za­ko­ni oba­ve­zu­ju na rav­no­prav­nost. Ko­or­di­na­tor ljud­skih pra­va u GA Mi­lan Ra­do­vić pod­sje­ća da su pret­hod­nim iz­mje­na­ma iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva uve­de­ne mje­re za una­pre­đi­va­nje po­lo­ža­ja svih dru­gih ma­njin­skih na­ro­da, čak i onih ko­jih je po po­sled­njem po­pi­su ma­nje od Ro­ma. Uče­šće u po­li­tič­kom ži­vo­tu Ro­mi­ma kao ma­njin­skom na­ro­du jem­či Ustav, ko­ji ga­ran­tu­je auten­tič­nu za­stu­plje­nost u Skup­šti­ni i skup­šti­na­ma je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve u ko­ji­ma či­ne zna­ča­jan dio sta­nov­ni­štva, shod­no prin­ci­pu afir­ma­tiv­ne ak­ci­je. Ta­ko­đe, broj­ni me­đu­na­rod­ni do­ku­men­ti ko­ji­ma je Cr­na Go­ra pri­stu­pi­la oba­ve­zu­ju dr­ža­vu da obez­bi­je­di rav­no­prav­nost ma­njin­skih na­ro­da u po­li­tič­kom pred­sta­vlja­nju – pod­sje­tio je Ra­do­vić.

 

Izvor: Dan